Vuk Stefanović Karadžić naučio je da čita i piše od rođaka Jevte Savića Čotrića, koji je bio jedini pismen čovek u kraju. Zbog bolesti nije mogao da završi školovanje u Loznici, pa je kasnije otišao u manastir Tronošu. Otac Stefan odveo je sina u Tronošu igumanu Stefanu Jakovljeviću kako bi dečak učio, ali je njegov glavni posao bio da sa ostalimačuva manastirske koze, ovce i svinje, kao i da pomaže oko ostalih poljskih radova. Tek kad bi nastupila kasna jesen i ljuta zima, mali manastirski đaci dolazili su i do učenja. Vuk u Tronoši nije imao mnogo šta da nauči, jer je već u to vreme bolje čitao i od mnogih kaluđera. Otac, koji je često navraćao, na kraju ga je vratio kući. Ipak, ime ovog manastira danas se vezuje za ime srpskog filologa i reformatora.
Tronoša se nalazi u selu Korenita, u blizini Loznice i Krupnja. U Tronoškom letopisu iz 1791. godine kao ktitor manastira pominje se kraljica Katalina Nemanjić, žena kralja Dragutina. Smatra se da je manastir nastao između 1276. i 1282. godine. U 15. veku Turci su na manastiru ostavili svoj trag – crkva je srušena do temelja a manastir oštećen. Obnovljen je u 16. veku, a crkva Vavedenja Bogorodice podignuta je 1559. godine. Ni kasniji uzburkani vekovi nisu doneli mnogo dobra ovom manastiru. Spaljen je 1813. godine, a uz pomoć kneza Miloša Obrenovića, obnovljen 1833. godine, samo tri godine po dobijanju autonomije Kneževine Srbije. Crkva Vavedenja Bogorodice oštećena je i u Drugom svetskom ratu a ponovo obnovljena 1961. godine.
Za manastir Tronošu vezan je jedan od najlepših narodnih običaja: Ratarske sveće. Dva susedna sela skupljaju priloge i prilažu manastiru u vosku izlivene sveće za Veliki četvrtak. Sveće su visoke oko dva metra i teške preko pedeset kilograma. Ni u najtežim danima istorije ovog kraja, ovaj običaj nije prekidan, još od osvećenja ikonostasa 1834. godine kada je uveden. Veruje se da se na ovaj način prinosi žrtva za dobar rod.
Ispred manastira nalazi se desetocevna česma, a legenda kaže da su je sagradili Jug Bogdan i devet Jugovića pred polazak u Kosovski boj, 1388. godine. I česma je rušena mnogo puta u istoriji a sadašnja česma podignuta je 1968. godine. Iznad česme izdiže se kapela Svetog velikomučenika Pantelejmona, a u blizini protiče rečica po kojoj je manastir dobio ime.
Česma u Manastiru Tronoši za koju se veruje da su je podigli Jug Bogdan i devet Jugovića, foto manastiri.rs
