Reformator srpskog jezika i pisma, Vuk Stefanović Karadžić rođen je u selu Tršiću, blizu Loznice, u kući svog dede Joksima Bandule, rodom Hercegovca, koji je sa svog ognjišta u Hercegovini pobegao od turske odmazde. Deda je na vrhu sela, u senci okolnih šuma podigao kuću – pletaru.
Kako je zabeležio sam Vuk, njegovu su kuću toko Prvog srpskog ustanka Turci palili čak deset puta: „Otac ih je u jesen pravio, Turci u proleće palili“. Na mestu gde je stajala kuća, dva seljaka iz Tršića, Gajo Matić i Kojo Marjanović, podigla su veliki hrastov krst, 1897. godine, povodom prenosa posmrtnih ostataka Vuka Karadžića iz Beča u Beograd.
Hrastov krst i danas stoji u Vukovoj spomen-kući. Na mestu nestale kuće pre Drugog svetskog rata podignut je spomen-kompleks posvećen Vuku. Odbor za podizanje spomen-objekta oformljen je 1931. godine, a radovi na izgradnji završeni su 1933. godine. Proučivši tipove starih kuća iz okoline Jadra, arhitekta Miodrag St. Vasić projektovao je spomen-objekat, koji je osveštan u septembru 1933. godine, kada je u dvorištu spomen-kuće organizovan i prvi Vukov sabor.
Vukova spomen-kuća bila je prvi muzej na otvorenom u Kraljevini Jugoslaviji, na Balkanu a i jedan od retkih muzeja ovog tipa u čitavoj Evropi. Osmišljena je da u jednom delu pokazuje život srpskog seljaka s kraja 19. veka, a u drugom delu stalnu postavku vezanu za školovanje i rad Vuka Karadžića.
Kasnijih decenija spomen-kompleks je menjan, izložba posvećena Vukovom školovanju i radu premeštena je u manastir Tronošu 1964. godine, a dvorište oko Vukove spomen-kuće prošireno je i na njemu je zasađen voćnjak i podignuti objekti narodnog graditeljstva – čardak, vajat, kačara i mlekar, što posetiocima na živopisan način približava nekadašnji seoski život u Srbiji.
